Kako da očuvaš vrednost kolekcije

Kada se priča o Kpop kolekciji, način na koji čuvaš albume i photocards pravi razliku između kolekcije koja i posle par godina izgleda kao nova i ima očuvanu vrednost i one koja deluje umorno i izmučeno. Dobra briga ne znači da ne smeš da uživaš u karticama, već da znaš šta im šteti i kako da ih zaštitiš.

Krenimo od albuma. Albumi se najbolje čuvaju kada stoje uspravno na polici, kao knjige, u delu sobe gde nema direktnog sunca i jakog izvora toplote. Ako ih naslažeš u visoke kule ili ih pritisneš drugim stvarima, vremenom mogu da se iskrive korice, izgužvaju ivice. Direktno svetlo i toplota blede boje i mogu da iskrive omot, a previše vlage u sobi dovodi do talasanja kartona i onog „vlažnog“ izgleda koji se praktično ne može popraviti. Zato je idealno da albumi stoje uredno, uspravno, u suvom i relativno stabilnom okruženju.

Photocards su još osetljivije. Kartice mogu da se oštete na više načina: mogu da izblede od sunca, da se saviju ako stoje u nečemu što se stalno pomera, da se izgrebu od fizičkog kontakta sa drugim površinama, da ih ošteti prašina koja se lepi za površinu, ali i vlaga i kiseline iz kože ili iz loše plastike. Svaki put kada dodirneš karticu prstima, malo masnoće i znoja ostane na površini, i to vremenom može da utiče na print. Ako kartica nije zaštićena, svako izvlačenje i vraćanje u neku pregradu ostavlja sitne tragove koji se na kraju vide kao ogrebotine ili „maglica“ preko slike.

Zato se koriste sleeves – tanke zaštitne kesice koje staviš direktno na karticu. One prave barijeru između kartice i svega ostalog: tvojih prstiju, prašine, vazduha, plastike holdera ili binder stranica. Kada je kartica u dobrom sleeve‑u, mnogo je manja šansa da izblede ivice, da se naprave ogrebotine po površini ili da plastika u kojoj je držiš reaguje sa printom. Uz sleeve, kartica lakše preživljava i premeštanje iz bindera u binder, iz kolekcije u trade, jer svaki put rukuješ sleeve‑om, a ne direktno karticom.

Postoji i nekoliko stvari koje se sa vrednim karticama jednostavno ne rade, koliko god estetično delovalo. Prva je držanje kartice u masci od telefona bez sleeve‑a: telefon se greje, stalno je u rukama, dodiruješ ga prstima, stavljaš na različite površine, i sve to prelazi i na karticu. Druga je držanje kartice u bilo kom holderu bez sleeve‑a – čak i ako holder izgleda čvrsto, površine unutar njega mogu da izgrebu karticu ili da vremenom „zalepiš“ print ako je plastika loša. Treća stvar je držanje kartica direktno u binder džepovima bez sleeve‑a: sama plastika od stranica nekad nije idealna, a kartice se unutra mogu pomerati, grebati o ivice džepa i izložene su prašini svaki put kada otvoriš binder.

Ako ti je kartica stvarno bitna – emocionalno ili zato što je skupa – minimum je da uvek ima svoj sleeve, pa tek onda da je stavljaš u holder, binder ili bilo koji display. Ne drži ih u novčaniku, ne ostavljaj ih na stolu bez zaštite, ne „seli“ ih svaki dan iz jednog mesta na drugo. Što su više zaštićene i što manje direktnog kontakta imaju sa rukama, lošom plastikom, suncem, prašinom i vlagom, to će duže ostati ravne, sjajne i lepe – baš onakve kakve želiš da budu u svom binderu za par godina.